Ala vučem ova drva,
zgaziću te kao crva.
Nije dobro i ne valja,
promaja ti oko kralja.
Al’ si jadan, bedan, skrušen,
dobio si mat ugušen.
Odbrana ti vrlo tanka,
za tebe sam Kapablanka.
Što se mučiš, što me gledaš,
što partiju ti ne predaš?
Igram klasični Ben-Oni,
razbiću te sve da zvoni.
Kad mi igra levo oko,
zamisli se ti duboko.
Ti napadaš kao orkan,
al ja igram Karo-Kan.
Bolje pridji bliže šanku,
neg da tako igraš Španku.
Zaista, to nije šala,
igram napad od Maršala.
Loše igram, baš se kajem,
partiju sad predajem.
Nije zlato sve što sija,
to je moja pozicija.
Hitno zovi policiju,
da tu čuva poziciju.
Ućutite vi sa strane,
ja ga bijem natenane.
Što se mučiš, što se znojiš,
i kad gubiš ti postojiš?!
Idi igraj ti odbojku,
iz šaha ti dajem dvojku.
Ja sam pešak, ti znaš ko sam,
al kad dodjem na „ha“ osam…
Nemam ništa ja da krijem,
sa nulom ću da te bijem.
Sada jesi, sutra nisi,
zastavica tvoja visi.
Imam jedan strašan hobi,
igam kao Fišer Bobi.
Šesnaest drva tebi prete,
reci odmah: Zbogom svete!
Prošao je crni vranac
kroz pešački beli lanac.
Bezvredni su novci
krivougli lovci.
Dva skakača protiv kralja,
od pene dva su malja.
Nije ova igra za te,
svi te redom ovde mlate.
Pešak ide dva pa jedan,
korak mali, ali vredan.
Od „A jedan“ do „Ha osam“
gospodar sam, eto to sam.
Ne vredi ti harem dama,
kralj ti je na stubu srama.
Mada nisi moja branša,
daću tebi još revanša.
Poziciju svoju gledam,
dobro stojim, remi ne dam.
Na 64 polja,
radim sve što mi je volja.
Zastavica ti se diže, diže,
poraz ti je bliže, bliže.
Ti poteze igaš leve,
za tebe sam Maks Eve.
Završnice nisu tajna,
proučavao sam Fajna.
Zašto lupaš ti po satu
ionako si u matu.
Što ti tako drhte ruke,
zar su tako stašne muke?
Sklanjam kralja u palatu,
a tvoj ostade u blatu.
U matu si stari druže,
ne dam ti da živiš duže.
Volim veliku, malu više,
sa rokadom se lakše diše.
Lupam te ko staru kantu,
upao si u varijantu.
Gorku suzu sada prolij,
za tebe sam Karpov Anatolij.
Igram poput Kosić Bore,
dajem tebi topa fore.
Žrtvujem skakača crnju,
provešćeš se ko bos po trnju.
Tvoja dama sada pada,
predaj odmah ili sada.
Moja dama dobro tvrdi,
pozicija da ti „smrdi“.
Na partiju stavljam tačku,
jer te prebih kao mačku.
Predlažem ti lepe teme,
uči Nimcovićeve sisteme.
Varijanta ti je glupa,
u njoj ima mnogo rupa.
Za tebe je premija
da stigneš do remija.
Što se frljaš igrom drevnom,
ti Kaisu činiš gnevnom.
Vidim, grizeš tu olovku,
upo si u mišolovku.
Što si bled kao kreč?
Biću nežan, dajem reč.
„Šah-šeh“ – reče lovac
i – kralj postade udovac.
Figure te moje stežu,
ja ti pletem matnu mrežu.
Ni dve dame ti ne vrede,
pešaci će da te srede.
Što se nismo ranije sreli?
-reče dami pešak beli.
Ti ćeš lepo sad u krevet,
a tvoj kralj će na „Ha devet“.
Pešačića više imam,
poziciju tvoju klimam.
Mek si kao mlaki puter,
za tebe sam, bre, kompjuter.
Ti ćeš sada u publiku,
a ja idem u rubriku.
Topovima kao kladu,
oborih ti ja rokadu.
Ta damica crna,
plaši se kao srna.
Bez osnova remi nudiš,
ja odbijam, što se čudiš?
Da problema imaš more,
to mi kažu tvoje bore.
Ne vredi ti ova žrtva,
pozicija ti je mrtva.
Poginućeš ti u bici,
jerbo si u iznudici.
Danas blistaš punim sjajem,
zato partiju predajem.
Baci pogled na tabelu,
nulu pišu ti debelu.
Teško breme primaš na se,
a pacer si, zna se.
Ti sad hvataš na galamu,
pa prevideh zato damu.
Sad upravo ja saznajem,
da sastavljaš kraj sa krajem.
Okrećem te kao čigru,
sada igraš moju igru.
Za te više nema nade,
ostao si bez rokade.